Мачка

„Извор мог уживања био је наш диван Мачак – најфинија од свих мачака на свету. Морам вам испричати о једном чудном и незаборавном искуству које је родило плодом у мом каснијем животу. Било је сумрак вечери и осећао сам потребу да помилујем Мачка по леђима. Оно што сам видео било је чудо које ме оставило без речи од изненађења. Леђа Мачка била су као лист светлости, а моја рука је стварала кишу прскавих искри довољно дуго да се чује широм места. Мој отац био је веома научен човек, имао је одговор на свако питање. Али ова појава била је нова чак и за њега. Па, на крају је приметио, ово је само електрицитет, иста ствар коју видите на дрвећу током олује. Моја мајка деловала је забринуто. Престани да се играш с овом мачком, рекла је, могао би да изазовеш пожар. Размишљао сам апстрактно. Да ли је природа гигантска мачка? Ако јесте, ко му мази леђа? Може то бити само Бог, закључио сам.“