Никола Тесла
Теслини изуми 3Д
Човек ван времена
Бежични пренос енергије
Бродић
Теслини трансформатори такође производе и електромагнете таласе, односно сигнале. Употребио је сигнале да би направио први уређај на даљинско управљање – брод на даљинско управљање. Теслин рад на даљинском управљању обелодањен је 1898. године стручној и широј јавности. Представља један од најважнијих и најзаштићенијих Теслиних патената и, заједно са системом четири кола у резонанци, основ бежичне комуникације.
Фонтана
Још један изум који је Тесла развио из потребе, покушавајући да реши своје финансијске тешкоће, била је фонтана. 1914. заштитио је проналазак фонтане чије је функционисање засновано на великом протоку водене масе. Покушавао је да успостави пословну сарадњу са Лоуисом Тиффанијем, познатим драгуљаром и изумитељем посебне технике израде витража.
Лонг Ајланд
После истраживања у Колорадо Спрингсу, Тесли је све изгледало другачије. Сазнање да информација и енергија могу да се учине доступним на свакој тачки планете рађало је, једну за другом, узбудљиве представе. Требало је само свету доказати могућност бежичног преноса енергије. Успео је да заинтересује за свој пројекат једног од највећих финансијера, Џона Пирпота Моргана, коме је изнео онај део свог плана који се односио на прекоокеанске бежичне комуникације. Прећутао је да је његов главни циљ бежични пренос снаге.
Почетком 1901. године, склопљен је уговор и Тесла је добио средства од Моргана за изградњу свог трансатланског система за пренос порука. У месту Шорам, на Лонг Ајланду, купио је земљиште величине 120 хектара које је носило назив Ворденклиф, и отпочео изградњу лабораторије и свог џиновског осцилатора. Тесла је наредио строгу тајност, а осим њега ниједно друго лице није знало шта се тачно гради и каква је коначна намена пројекта. Захваљујући патенту „Уређај за пренос електричне енергије“ који је пријавио 1902. и који му је одобрен тек 1914, данас су познати одређени детаљи техничке реализације његове идеје. Суштина конструкције новог предајника била је његово усклађивање са електричним особинама планете. Смислио је и нови назив за овај уређај: Магнифајинг Трансмитер – појачавач предајник.
Крајем 1901. године, Гуљелмо Маркони је успео да пренесе сигнал преко Атлантика. Тај догађај је изненадио цео научни свет, па и самог Теслу. Тесла је знао да Маркони са уређајима које је заштитио патентима није могао да изведе овакав подвиг и сумњао је да је овај користио његове апарате. Првенствено тај догађај, али и економске прилике, утицали су на прекид комуникације Моргана и Тесле, и даље финансирање Теслиног пројекта. Поред средстава које је добио од Моргана, Тесла је уложио и велику количину сопственог новца, те је стопирањем пројекта доживео потпуни финансијски крах. У јесен 1906. године Ворденклиф је потпуно напуштен. Године 1917, 87 метара висок чувени Теслин торањ на Лонг Ајленду је срушен.
Индукциони мотори
Један од најважнијих и најпознатијих проналазака Николе Тесле је индукциони мотор, који представља почетак друге индустријске револуције и камен темељац читавог система производње, преноса и потрошње електричне енергије какав се користи све до данас. Свој први индукциони мотор Тесла је конструисао 1883. године, а 1888. Тесли је Патентни завод Сједињених Америчких Држава одобрио свих седам патената из области полифазног система, којим је покрио основне моделе индукционог мотора у двофазном и трофазном извођењу, као и двофазне и трофазне генераторе.
Колорадо Спрингс
Услови које је Никола Тесла имао у својој лабораторији у Улици Хјустон нису више одговарали његовим плановима да сагради осцилаторе екстремно високих напона па је прихватио позив свог пријатеља и адвоката Леонарда Кертиса да оде у Колорадо Спрингс, где му је понуђена бесплатна локација за нову лабораторију и струја за напајање трансформатора.
У Колорадо Спрингс стигао је 18. маја 1899. године. Према његовим упутствима, за две недеље је саграђена лабораторија – једноставна дрвена барака са два прозора и великим вратима изнад којих је ставио натпис из Дантеове „Божанствене комедије“: Ви који овде улазите, оставите сваку наду.
Тесла је у Колораду провео скоро годину дана, обављајући непрекидна истраживања. Дошао је до неких од најзначајнијих открића, а свакако једно од њих су стационарни таласи планете Земље, „које је показало да цела планета на којој живимо, упркос својој непојмљивој величини, може бити натерана да одговара треперењем на најтиши шапат људског гласа.“ Поред велике количине бележака у дневнику истраживања, никад се није тачно сазнало шта је све Тесла открио у Колораду. У патентима које је касније пријавио и у многобројним чланцима и интервјуима, приказао је основну идеју, објаснио техничку и технолошку реализацију, али и дао доста збуњујућих детаља. Тврдио је да је на основу открића стационарних таласа утврдио оне основне електричне особине планете Земље које су му биле неопходне да подеси свој осцилатор додатним калемом тако да ова два система, осцилатор и Земља, могу да ступе у резонантно осциловање. Такође, тврдио је да је успео да створи снажну струју која је обишла Земљу, и да је бежично пренео енергију довољну да упали 200 сијалица.