О нама
Заштита баштине
Увиђајући универзални значај Николе Тесле и његовог стваралаштва, Унеско је 2003. године Теслину архиву, као део покретног документарног наслеђа човечанства, уврстио у Регистар “Памћење света”, што представља највиши облик заштите неког културног добра. На националном нивоу, Народна скупштина Републике Србије је 2005. године донела Одлуку о утврђивању архивске грађе која се чува у Музеју Николе Тесле као Лични фонд Николе Тесле, за културно добро од изузетног значаја.
У основне мере заштите било које врсте документарног материјала, свакако спадају мере физичке заштите, па је у складу са тим архивска грађа Музеја препакована у нове омоте и кутије, израђене по највишим стандардима, пројектоване су и набављене посебне климатизоване коморе за коначно одлагање и чување архивске грађе и покренут пројекат за њену конзервацију и рестаурацију.
Посебан вид заштите представља и дигитализација документарног материјала. Спровођењем поступка дигитализације добијене су копије које се могу користити уместо оригинала. Целокупна грађа Музеја је дигитализована, а потом и микрофилмована. Овим поступком је трајност грађе за будуће генерације осигурана. Музеј Николе Тесле, као комплексна установа заштите културних добара, прихвата визију „трајне и универзалне доступности документарног наслеђа“ као циљ коме тежи, али свакако дели судбину многих сличних установа у погледу специфичних ограничења по питању доступности свих делова покретне заоставштине Николе Тесле.