
Жабе
„Један од мојих другара дошао је у посед удице и риболовачке опреме која је изазвала праву узбуђеност у селу, и следећег јутра сви су кренули да лове жабе. Ја сам остао сам и напуштен због свађе с тим дечаком. Никада нисам видео праву удицу, и замишљао сам је као нешто чудновато, са посебним особинама, и очајавао што нисам био део те групе. Подстакнут нуждом, некако сам дошао до комада меког жице од гвожђа, избијао крај у оштар врх између две стене, савијао у облик и причвршћивао га за јак конац. Затим сам исекао штап, сакупио неки мамац, и отишао до потока где је било жаба у изобиљу. Али нисам могао да ухватим ниједну и био сам скоро обесхрабрен када ми је пало на памет да замахнем празном удицом испред жабе која је седела на пању. Прво се срушила, али убрзо су јој очи испупчиле и постале крваве, натекла је на двоструку своју нормалну величину и жестоко је зграбила удицу. Одмах сам је извукао. Покушао сам исто то још неколико пута и метода се показала непогрешивом. Када су ми другари, који упркос својој финој опреми нису ништа уловили, дошли до мене, били су зелени од зависти. Дуго сам чувао своју тајну и уживао у монополу, али на крају сам попустио духу Божића. Сваки дечак је тада могао исто, а следеће лето донело је пропаст жабама.“